“Мрзливи во преводот: од јазикот кон светогледот и назад” – Илина Јакимовска
Tuesday, February 8th, 2011
Во „Мрзливи во преводот: од јазикот кон светогледот и назад“, Илина Јакимовска зборува за спрегата помеѓу јазикот и светогледот преку примери на тешко преводливи зборови, апелирајќи против интелектуалната мрза во пронаоѓањето нови јазични решенија.
Благодарност до:
Видео монтажа: Cre8ive8
Одлично. Браво Илина. Излагање издржано и со добар дух и со добро експертско искуство.
Предавање од Илина, како и секогаш доволно поучно, а и отидено:)
Импресионирана сум. Браво! Одлична говорничка, издржана тема.
добра тема, слаба интерпретација
Фелка лубеница мене ми е најисправно.
Кришка лубеница ме асоцира на лубеница пржена во јајца
Bravo Ilina navistina gorda sum so tebe iako ne te poznavam mnogu dolgo
Секоја чест!
Интересна тема. За жал недоволно обработена. Почна интересно, но после испадна како говорничката да е огорчена на лекторите, кои само спроведуваат одредена јазична политика. А тие сите се обучувани од професорите на ФлФ. Бидејќи сум лектор, редовно доаѓам во ситуација да избришам зборови кои ми се попознати и поблиски и да ги заменам со некои кои ги има само во речник. И тоа ме нервира ептен. Секогаш кога можам, оставам разговорни и архаични зборови ако тоа го дозволува ситуацијата.
Па така, во текстови како романи, новели, раскази, директен говор… сите тие идиолектизми, дијалектизми, оказионализми… и други изми се препорачани (барем за мене).
Да, многу ме нервира што не се работи на речници побрзо и попрецизно, зошто не се дополнуваат со зборови кои ги користат 90% од населението, зошто упорно бегаме од природниот тек на јазикот кој, сакале некои да признаат или не, е жива материја. А со самото тоа и се менува.
Како и секаде, ќе најдете покрути лектори и поолабавени. Тоа на кое најмногу треба да внимаваат лекторите, а забораваат, е синтаксата и морфологијата. За жал, најчесто се внимава на лексемите, па така се оставаат форми како „како би“ место да се замени со „за да“, а се брише збор како „фала“ и се заменува со „благодарам“.
Како и да е, ќе беше супер ако Илина покажеше некои зборови кои се толку неизбежни, што е глупаво да се игнорираат.
Поздрав
п.с. кришка, рибанка, фелка… сето тоа го заменија со „парче“ во „Говорете македонски“, за жал
Тритомниот речник, или Речникот од Блаже (РМЈ, 1960-1965), што го потпикнуваат лекторите, за жал, сега за сега е единствениот целосен речник на македонскиот јазик и како што администрацијата се повикува секогаш на некој закон било добар било лош, но единствен, така и лекторите го прават тоа – се повикуваат на единствениот официјален речник, на единствениот официјален правопис и на единствената официјална граматика. Новиот правопис е издание од 1998/99 година, а единствената граматика на македонскиот јазик е од 1954 година. Трите нормативни книги за современиот јазик се одлично четиво за изучување на историјата на јазикот.
Од 2003 година (значи веќе безмалку 8 години) излегува од печат новиот речник на македонскиот јазик, Толковен речник на македонскиот јазик, во издание на Институтот за македонски јазик „Крсте Мисирков“. Досега се излезени 4 тома (заклучно со буквата П). Од 2003 година, како што е излезен од печат првиот том, официјалноста на РЈМ полека преоѓа на ТРМЈ. Значи, ако се работи за проблем на буквата К, треба да се користи новиот речник (ТРМЈ), а ако се работи за проблем на буквата Ш – стариот (РМЈ). Па така, вулгаризмите за машкиот и женскиот полов орган, формите кур и пичка, треба да ги побарате во ТРМЈ и таму ќе ги најдете. Не знам зошто воопшто го потегнатве тоа прашање ако во текот на предавањето не ги наведовте зборовите (нели, во договор со органзиаторите)? Зошто ги барате тие збориви во речник ако претходно сте договарале селекција на речникот со којшто ќе се служите во текот на презентацијата?
Работата на лекторите не е да се конфронтираат со речникот, туку да ја спроведуваат актуелната јазична политика. Верувајте, воопшто не е едноставно да ги кршите копјата за работи за коишто и самите не сте уверени дека се најисправни. На пример дека плима и осека треба да ги замените со прилив и одлив (а тоа да не асоцира на прилив и одлив на средства. Зборовите прилив и одлив се тесно врзани за економијата и ја изгубиле врската со првото значење.).
Маргинализацијата на проблемот за јазикот во оваа смисла во којашто се зборува на вашето предавање е причината што лекторите ви ги масакрираат текстовите. Во секоја сфера, па и во јазичната, постојат струи на мислења, но мислителите во оваа сфера не се моќни да ги официјализираат своите мисли, па затоа тапкаме во времето пред полетувањето на Месечината. Кога стандардниот јазик би се користел во својата сфера на употреба (медиуми, администрација и образование), никој нормален нема да ви забележи што не го користите во уметнички дела. Па и Владо Малески го пишувал „Разбој“ на струшки говор и досега никој не му приговорил за тоа.
интересна си срцка!
Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori šest jezika obično mu savetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji.
Tamo čeznu za takvima! Ja, lično, imam velikih muka i sa maternjim. Jedva nađem reči koje su mi potrebne za sva čuda koja nam se događaju.
Još u gimnaziji, redovno sam išao na popravne ispite iz francuskog, ruskog i srpske gramatike.
Nikako da uhvatim jedno slobodno popodne i naučim taj engleski!
Jedna nadobudna dama u nekom otmenom diplomatskom društvu pokušala je da me uvredi:
“Kako nam to, vi, otkrivate Ameriku u svojim knjigama, a ne znate engleski?”- pitala me je.
“Gospođo”, kazao sam, “Kolumbo je, takođe, otkrio Ameriku, a nije znao ni reči engleskog!”
Siroti naši prevodioci! Koliko li je tek njima teško kada pokušaju da prevedu neprevodivo. Piše mi jedan iz Amerike:
“U vašoj priči, koju upravo prevodim, postoje neki nejasni izrazi, pa vas molim da mi ih objasnite.
Pišete da je to koštalo kao /kajgana svetog Petra. /Odakle znate da je sv. Petar jeo omlete?
Ako je, pak, jeo, koliko je mogla da košta ta kajgana kada je toliko skupa? Od koliko jaja? U kojoj valuti je plaćena? Da li bih taj izraz mogao da prevedem kao: */St.Peter’s scrambled eggs?/*
Kada smo kod jaja, kod vas sam pronašao izraz /jaje na oko/? Šta je to? */Egg on eye/*? Zašto bi neko stavio jaje na oko? Da se možda, kod vas očna oboljenja ne leče jajima? Unapred zahvalan itd.”
Jedan drugi me pita u pismu, šta to znači da je mališan bio /”pljunuti otac”/? Ko mu je i zašto ispljuvao tatu? Da li se kod nas pljuju očevi i kojom prilikom?
Zanima ga, takođe, izraz /”buni se k’o Grk u apsu” /Zbog čega je taj Grk zatvoren kod nas i zašto je protestovao? I kako je, uopšte, moguće da nekome /”padne sekira u med”/? Otkud sekira u medu? Zar se med ne čuva u teglama ili zatvorenim posudama?
Sa izrazom /”spava k’o zaklan”,/ imao sam najviše neprilika. Kako prevesti na civilizovani jezik, da neko tako dobro i slatko spava, kao da su ga preklali? Da li smo se kroz istoriju toliko dugo klali da nam je pokolj već ušao u metaforične snove?
No, najviše pitanja dobio sam u vezi sa poetskom slikom da je jedan tip /”prdnuo u čabar”,/ to jest, čabrirao, što je potpuno neprevodivo ni na kakav jezik! Mada je i to teško, čovek bi, ipak, lakše mogao da objasni kakav je neko, koga zovu /”mrtvo puvalo”/ (mrtav a puše) ali kako objasniti tipičan beogradski izraz koji ima toliko skrivenih značenja, a ne znači ništa – /landara pišore/! Ili kada je neko pomalo bleskast, pa ga zovu /indi-mindi-saja-paja/? Da ne pominjem stari izraz: /šatro, Pera, Mika, Laza/! Prevodioce zanima još i to zašto su za nas toliko udaljena baš /španska sela/ (To su za mene španska sela), kad ima mnogo udaljenijih, kao što su, na primer, novozelandska ili peruanska?
Dobro je da se nisu setili da me pitaju šta znači /rasturi ga k’o Bugarin ćurku/ i zbog čega se neko /smeje k’o lud na brašno/? Šta ima smešno u brašnu? Da li kod vas u pekarama rade ludaci?
Ipak lakše mi je da odgovoroim na pitanje o rečima i izrazima nego o stvarima u ovoj zemlji koje ni ja, zaista, ne umem da objasnim.
Ukratko, da se poslužim rečima jedne novokomponovane pesme:
/Ne plači mi na kućnome pragu/
/Da mi vrata ne povuku vlagu./
Momo Kapor
Great! Well, what I managed to understand. You should definitely translate it into (at least) English.
Serbian and Macedonian are similar enough but… do translate this one!
Good job, guys!
Супер! Супер! Супер!
Има ли некој етнолог или лингвист доволно образован да ми каже во кое наречје спаѓа зборот ”БОЉЕ” …Сигурно битолскиот бидејќи предаваќов толку многу го сакала…
Не треба да се фаќа СЕИР на сè. Предава(Ќ)ов сепак може да погреши, боље е и кога се користи жаргон, тој е дел од нашиот говор. Одлична тема, интересно излагање, духовито, речито. Секоја чест.
Odlicno!